Herovke-Slovačka kuhinja

Veoma neobičnog naziva i verujem slabo poznate današnjim generacijama, a starijim dobro znane i po ukusu i po tradiciji.

Herovke su poslastice naših vojvođanskih Slovaka koje se pripremaju prevashodno radi  nošenja uz povojnicu-kada se rodi dete ili što se  kaže „na babine“, ili se nose venčanom kumu kada se ide u goste za Božić ili Uskrs, ili u svatove.

Svakako pravi su delikates i kao takav rezervisane su za specijalne prilike.

Recept koji sa vama ovde delim je recept tetka Zuske iz Gložana, prelepog sela  u opštini Bački Petrovac.

Tetka Zuska se seća dana kada su njena majka i baka pravile Herovke i smatra da su danas nažalost zapostavljene u kuhinji Vojvođana iako se veoma lako spremaju i za njih  ne treba puno sastojaka.

Seća se  takođe saveta njene majke koji je dobila još kao dete a to je da se Herovka ne grize jer se loptica od testa vrlo lako raspadne i sva odeća će da vam  bude od prah šećera.

Znači, prvo pravilo-Herovka se ne grize nego jede deo po deo!

Potrebni sastojci su potpuno slični kao i kada  pravite testo za domaće  rezance, a obzirom da danas pravljenje testa za rezance radi još po di ko, moraću vam napisati sastojke:

400g brašna

4 žumanca

Kašikica rakije

Ovde sada treba posebno povesti računa u vezi žumanaca obzirom da su danas jaja manja nego što su nekad bila pa je najbolje tokom pripreme prvo zamesiti sa manje brašna a potom postepeno dodavati malo po malo.

Rakija se dodaje u testo kao starinski trik za prhkost.

Znači drugo pravilo-Rakija za dobijanje prhkog testa!

 Priprema je izuzetno laka,  a to znači da će te od ovih sastojaka da zamesite testo, po tvrdoći kao za domaće rezance. Znači u prevodu testo treba da bude tvrđe strukture, ali opet ne i tvrdo kao kamen, jer nakon što ga  ostavite da-malo odmori potrebno ga je razviti oklagijom na što je moguće tanje baš kao kada se prave rezanci.

Da bi se sve to obavilo lakše testo se prvo oblikuje u valjak pa potom iseče na jednake male jufke spravom koja se naziva Radlo, kako bi herovke imale valovite ivice. Moja baba je Radlo koristila na primer kada je pravila taške i flekice.

Svaku jufku dobro istanjiti oklagijom, a mnogi su se danas dosetili pa testo rastanje na mašini za rezance.

Tako razvijenu jufku iseći oštrim nožem ili Radlom po sredini u tanke trake ali ne do samog kraja, ili jednostavnija verzija iseći samo na trake.

Potom se testo ostavi na kratko da se osuši i od svake isečene jufke ili pojedinačne trake se oblikuje takozvani oblik lopte.

Ako herovke oblikujete od traka onda ih prvo obmotajte oko tri prsta ruke i potom stavite u kutlaču da se peku.

Zarejte ulje ili mast i kada bude vrelo uzmite kutlaču sa rupama, u nju postavite testo i kratko pecite jednu po jednu herovku.

Pojedine kuće još uvek imaju kutlaču sa rupama baš specijalnog okruglog oblika za ovaj specijalitet, verujem da ih i danas ljubomorno čuvaju od zaborava.

Inače Herovke ne samo da su zadnjih decenija bile poznate i pravile se samo u slovačkim i rusinskim familijama, potpuno su bile skrajnute da bi se sad pre par godina vinule prosto u nebo i počela jee utrka koje herovke imaju pravi oblik i kako se prave i tako dalje.

Svaka slovačka herovka ma kakva bila ima pravi oblik i ne zaboravite to, obzirom da mi u vojvodini imamo različite običaje u svakom selu, stoga se često razlikuju i sastojci za recept.

Svakako lepo je ponovo se podsetiti običaja i ne samo njih nego i ovakvih divnih recepata zlata vrednih.

Znači treće pravilo-Ne komentarišite naše vojvođanske recepte!

Pogačice sa tunom

Možda su malo neobične ali verujte toliko su ukusne da će vam se pogotovo ljubiteljima ribe posebno svideti.

Recept je takođe i postan, a moja preporuka je da se ne koristi tuna u komadićima nego većim komadima koje će te vi usitniti viljuškom

Potrebno je:

1 konzerva tune

Kašikica soli

300g integralnog brašna

1,5dcl ulja

Malo kisele vode

Prašak za pecivo

Semenke suncokreta

Priprema:

Tunu ako je u komadima usitniti što bolje možete a možete koristiti već konzervu sa usitnjenim ribom.

Proveriti ukoliko je već slana dodaće te manje soli.

Sa brašnom i uljem te praškom za pecivo zamesite meko testo.

U zavisnosti da li je tuna suvlja ili ima ulja dodajte po potrebi kiselu vodu.

Testo prvo ostavite nekih desetak minuta da odmori a zatim oklagijom razvijte krug debljine oko 1cm

Premažite uljem isecite na jednake trouglove i pospite suncokretom

Pekla sam ih na 180C

Halštat za dubok džep

Halštat koliko bajkovit, nestvaran i pun prirodne lepote bio toliko u istoj meri odudara za prosečnog turistu, ili barem za nas iz južnih krajeva a koji nismo baš odličnih mesečnih primanja.

Posebno bi naglasila da imate na umu da je u pitanju malo mesto sa par kafića, par restorana, par prodavnica, jednom suvenirnicom, jednim Špar supermarketom, i naravno dodajte u obzir i to da zimi barem od nekih neće raditi.

Radnje se takođe većim delom otvaraju nakon 10h, i obzirom da skoro pa da i  nema neke velike konkurencije, cene su znatno više nego u drugim gradovima Austrije, što je verovatno i normalno za ovo mondensko mesto.

Cena čaja i kafe je potpuno izjednačena , što je mene iznenadilo jer uvek pretpostavljam da je čaj obzirom da se doda samo voda i filter, po nekom difoltu trebao da bude jeftiniji, tako da ove dve plave šolje, doduše sa pogledom na jezero su nas koštale čitavih EUR 9,00, skoro kao i kafa u pekari ili  jednom od kafića.

Ovde bi bilo dobro skrenuti i pažnju da u većini prodavnica ili kafića i restorana ne primaju kartice tako da se naoružajte papirnim evrima ili suprotno možete da „poljubite vrata“.

Takođe što se tiče samog kvaliteta hrane u Halštatu, imala sam priliku da probam kroasan sa čokoladom i šaum rolne, koji su bili vrhunski, posebno šaum rolne, počevši od samog lisnatog testa pa do šauma koji nije bio  presladak ali je tačno „sladio“ koliko treba. Naravno cene viidite i sami na fotografiji.

Kada uđete dublje u varošicu u Pekari  blizu centra pored toga što će te moći besplatno da odete do Toaleta, napunite telefon možete i doručkovati ili pojesti parče torte.

Izbor torti i nije prevelik ali tačno dobar jer imate par vrsta ali onih najklasičinijih i koje svi volimo.

Naravno cena parčeta torte je bila EUR 7,00 a pecivo-pereca i neka pitica sa povrćem oko  EUR 4-5. Pereca i pita su bile srednje veličine da se ne iznenadite u odnosu na naše pekare.

Ono što me je naravno fasciniralo su bile dve prodavnice, jedna Prodavnica soli a druga prodavnica meda i naravno obe su suvenirnice, ali sa takvim astronomskim cenama, da sam ja više puta morala da pipnem taj neki sapun na primer, koji košta EUR 7,00 a veličine je nekog našeg Meriminog manjeg sapunčića i naravno ono što me je iznenadilo, velika gužva turista i pomahnitalo kupovanje koje čega.

U prilogu su fotografije sa zaista lepim dekorativnim ali paprenim proizvodima.

I da ne nabrajam i da se ne žalim više, svakako pogled na planinu i predivno jezero, čist vazduh vredi više od bilo čega, nažalost mi se čini da smo zaboravili da uživamo u tome.

Pita sa sirom i blitvom

 Nema ničeg lepše kada možete da napravite nešto a da je iz vaše bašte. 

Kako moja bašta nije prevelika i u njoj imam samo određeno povrće koje neće zahtevati previše, obzirom da sam zaposlena, blitva koja nas je hranila tokom cele prošle godine nas je ponovo iznenadila u ovo rano proleće i naravno završila tako sveća u ovoj divnoj neobičnoj piti sa švapskim sirom.

Potrebno je:

500g kora za pitu

400g švapskog sira

2 jajeta

1dcl jogurta

300g blanširane iseckane blitve

ulje i so, malo vode

Priprema:

Jaja sam u celosti umutila sa kulinarskom žicom i dodala jogurt i malo ulja, a zatim i švapski sir koji je po svojoj strukturi kremast i ne slan pa povedite računa kada budete solili. Dodajte i 1dcl vode najbolje mineralne pa na samom kraju kratko obarenu iseckanu blitvu.

Okrugli pleh sa štipaljkom sam premazala uljem i od gore stavila dve kore u jednom smeru i dve kore u drugom a krajeve prebacila preko pleha tako da je u suštini ceo obruč od pleha sa ivicama bio prekriven korama.

Ostavila sam po strani još četiri kore a ostatak kora sam isekla na trake a možete i iscepkati i pomešala sa sirom i blitvom.

Ovu smesu sam kao što možete da vidite tako i prelila u pleh te od gore uvila sa krajevima kora kojim je pleh bio obložen i od gore pokrila sa ostalim koje sam odvojila.

Premazala sam uljem i vodom i pekla na 180C oko 40 minuta, obzirom da je fil dosta kremast i ima ga najbolje da na manjoj temperaturi za početak pečete duže kako ne bi na samom kraju dobili u sredini gnjecavu pitu.

Gastroakademija-Indijska kuhinja

 Pre par dana u Gastroakademiji u Novom Sadu, radionici kuvanja pripremali smo hranu iz daleke Indije.

Potpuno drugačiji ukusi, mirisi, saatojci od onog na šta smo mi navikli, ali vredelo je probati.

Pripremali smo India cooking❤️

Pakore od povrća, Butter Chicken, Samosa, Paratha hleb, sos od mente i Gulab jamun.

Pa da krenemo redom:

Paratha hleb

Oduvek su mi bili omiljeni ovakvi hlebovi koji više podsećaju na lepinjice jer se veoma jednostavno prave a mnogo su ukusni.

Priprema je toliko jednostavna i zaista je dušu dala i za početnike jer nema gde da pogrešite osim možda kod pečenja na tiganju ali praksa to može da popravi. Za Paratha hleb je karakteristično što se priprema tako da se testo uvijeno u pužiće razvija oklagijom u tanak list.

Neutralni su i lagani. Jedu se uz glavno jelo ili neki namaz. Zadivljujuće je i to da u Indiji imate na desetine ovakvih hlebova ili lepinjica sa raznoraznim nijansama u načinu pripreme.

Ono što je interesantno za ovakve lepinje hlebove je što se prave od izuzetno malo sastojaka, nemaju kvasca i listaju se zbog putera i načina uvijanja pre pečenja.

Samosa

Za samose od povrća treba malo više posla,  obzirom da mora da se pripremi nadev od povrća a potom i testo.

Povrće je bilo ljutkasto i začinjeno ali zato testo-omot neutralan pa je kombinacija bila baš kako treba. Dodala bih da je krompir bio pun pogodak jer je meni nekako  neutralisao začine ::)

Meni lično sam nadev je bio malo jači u smislu da je dosta začinjen-raznoraznim i ljutim i oporim začinima, ali ono što mi se dopalo što samose mogu biti i pojedinačno jelo i mnogo mi se dopao njihov oblik, a čula sam i da nadev može biti raznorazan, tako da uvek možete iskombinovati vašu meru i  sastojke.

Peku se  u ulju ali ako ih nakon pečenja izvadite na ubrus uopšte nećete osetiti nikakvu masnoću .

Od začina smo koristili đumbir, kari, kurkumu i korijander. Interesantno je da se ovi slani indijski kolačići mogu praviti i sa mesom

Pakore od povrća

Pakore su uštipci od povrća i mogu vam reći da su me podsetili na one naše uštipke koje pravimo od karfiola ili narendane  i kelerabe osim što su takođe prepuni začina.

Lagani su i veoma lako  i brzo  se spremaju. naravno uz kurkumu i korijander plus ljuta paprika.  Mogu biti doručak uz kiselo mleko ali i predjelo.

Butter Chicken

Najpoznatije barem za mene indijsko jelo iskreno i jedino za koje sam znala. Piletina, kari, paradajz i sos od putera.

Ljutkasto ali mi smo pravili verziju u razumnoj ljutkastoj meri :)

Pre ukusno jelo koje sam "gasila" lepinjicama :)

Obzirom da je hrana bila bogato :) začinjena, mislim da je izbor recepata bio dobar, kako ne bi naši stomačići doživeli začinski šok.

Posebno bi izdvojila desert Gulab jamun, koji se  u većini slučajeva priprema kao indijski kolač na venčanjima, davno tako nešto lepo i ukusno nisam probala a da je servirano u manjim dozama.

Gulab jamun

Kažu da ne prođe ni jedna svetkovina u Indiji ili svadba a da se ove slatke kuglice u ružinoj vodici ne nađu na njihovom stolu.

Lako se pripremaju i sa malo sastojaka, na način što se testo prži u ulju a posle prelije sirupom sa esencijom ružine vodice.